Baby Star Logotip
Kada bi se morala predstaviti u nekoliko riječi, što bi rekla o sebi? Tko je Marija?
Detaljista, skeptik, avanturista, kreativna, volim da eksperimentišem, volim prirodu i životinje, mrzim rano ustajanje, buntovnik...
Što smatraš svojom najvećom vrlinom, a što manom?
Upornost, a mana što umem često da ostavim stvari za zadnji momenat.
Kako je došlo do toga da izrađuješ rukotvorine? Baviš li se time čitav (radni) život?
Kao mala igrala sam se oko bakine mašine i krojačkog stola. Moj zadatak je bio da joj komadićem magneta sakupljam igle koje bi popadale dole, da joj razvrstavam dugmad po boji i veličini, a volela sam da listam i njene Burde, čak i one najstarije gde su crteži modela umesto fotografija... Kao tinejdžerka krišom bih sela za maminu mašinu dok je ona na poslu i sužavale svoje crne somotke, prepravljala stare tatine majice i košulje, i pravila sebi pankersku garderobu. Mama se ježila mojih kreacija, što zbog nepreciznosti, što zbog nepravilnog sastavljanja ili prosto nije bilo u njenom fazonu... Tek kasnije kada sam počela studirati sam krenula da slušam njene savete za šivenje i krojenje. Od svoje prve plate, još tokom studija, kupila sam svoju prvu mašinu, žutu. Imam je i danas i sve druge ću jednog dana da prodam i zamenim, ali žutu nikada. Dok sam ostala trudna, već sam uveliko šila sebi, mužu, prijateljima, a ponešto sam i uspela naplatiti... Od petog meseca sam ostala bez posla pa je sa jednom platom u kući bilo sasvim logično da šta god mogu spremim svom detetu i makar na garderobici uštedimo. Pred kraj trudnoće išla sam na časove za trudnice gde sam prvi put čula i videla platnene pelene. E, i tako je sve počelo...
Jesi li imala kakvu drugu ideju što bi voljela raditi?
Moj prvi izbor na fakultetu je bio grafički dizajn, ali sam zbog bodova ipak upisala inženjerstvo zaštite životne sredine. Nakon završenog fakulteta pokušala sam naći posao u struci, ali je realnost bila sasvim drugačija od onog što sam očekivala... Svašta sam u međuvremenu radila, da ne nabrajam, ali sam se na kraju nekako opet okrenula ka grafičkom dizajnu i naučila da koristim dosta programa za dizajniranje. Jedno kratko vreme sam i radila kao freelenser za jednu inostranu kompaniju kao grafički dizajner. I na kraju nije to druga ideja i drugo zanimanje, već sve što volim i umem raditi skupljeno na jednom mestu. Kreativnost mi nikada nije falila. Šivenje mi je iz hobija preraslo u posao. Ne pravim bilo šta već ekološke pelene koje imaju značajnog uticaja na očuvanje životne sredine, a uživam i u sređivanju svojih slika proizvoda koje kačim na fb profil...
Kako izgleda tvoj tipičan dan?
Huuh, tipičan dan je ono što nemam i ne želim imati, ali evo pokušaću: Ujutro pomažem detetu da se spremi za obdanište. Uglavnom je muž vodi u obdanište jer mu je usput do posla, dok ja idem po nju posle podne. Kad ostanem sama volim sesti i popiti kafu na miru. Obično uz kafu napravim spisak šta sve trebam taj dan da odradim. Dalje sledim plan. Nekada ga usput promenim ili korigujem, ali to je jedino isto svaki dan. Ne volim ustajati rano, radije ću raditi duže, pa i celu noć ako treba.
Voliš li svoj posao? Da li te ispunjava ili je to posao kao svaki drugi gdje čovjek treba zaraditi za život?
Jednom prilikom sam se našla sa svojom koleginicom sa fakulteta. Ne viđamo se često od kako imamo klince iako smo u istom gradu. Između ostalog pitala me je i za posao, a ja sam joj se nešto požalila i kaže ona: "Marija, a zašto ne bi probala da praviš nešto drugo? Neke jednostavne letnje haljine kakve se sad nose, koštaju 2-3000 dinara ili tako nešto što svi nose... Nemoj se ljutiti. Ovo što ti radiš je baš plemenito, ali ja to prva ne bih koristila. Jeste ekoliško i sve je to super, ali ja sam lenja, mrzelo bi me da ih perem..." Svašta smo taj dan još pričale ali ova njena izjava mi je ostala dugo u glavi. Povredila me je malo , ali znam da nije imala loših namera pa joj nisam ništa rekla, već promenila temu. Kasnije sam shvatila zašto sam se tako osećala. Da, volim svoj posao. Ispunjava me. Ne pravim nešto zato što je popularno da bih puno zaradila, već nešto što znam da je ispravno, nešto što sam i sama koristila svom detetu.
Da li bi preporučila ovaj posao? Zašto?
Da, preporučila bih. Čula sam od mnogih da hobi pretvarati u posao ne valja jer se brzo zasitiš i prestaneš uživati u njemu. Ja mislim da to nije tačno. Hobi pretvoriti u posao je odlična stvar. Nekad je malo teško, ali na svakom poslu bude nekada teško. Bitna stvar je da se uvek ostavi prostora kreativnosti i nikad se ne zatvoriti u kalupe.
Kada bi mogla nešto promijeniti u svom poslu, što bi to bilo?
Ja stalno nešto menjam, ali su uglavnom to sitnice. Ono što bih baš htela je da imam više slobodnog vremena i da ne moram raditi vikendima.
Što nikad ne bi mijenjala?
Prijateljstva koja sam stekla.
Kako izgledaju tvoji godišnji odmori? Da li odeš negdje se odmoriti ili šivaš i onda radi užitka?
Godišnji odmori baš i ne postoje. Preko leta se često okupljamo sa porodicom i prijateljima na roštiljanje uz Dunav. Nekako ne stižemo baš da se poklopimo sa mužem sa vremenom i novcima, ali kad uspemo odemo na 10-ak dana na more ili neko kampovanje. Pokušavam da u tom periodu ne šijem, ali teško je zamislivo da pre odlaska na more ne sašijem barem maleckoj i meni neku jednostavnu haljinicu za plažu ili slično.
Da li ima neka druga šivalica s kojom rado voliš popiti kavu ili popričati?
Ja sam uvek rada popiti kafu sa svima, ali sam za sada imala prilike upoznati samo nekoliko njih uživo. Iako nas daljina razdvaja sa nekoliko njih komuniciram preko fb prepiski ili poruka i mogu reći da sam sa njima imala i par lepih saradnja.
Gdje nalaziš inspiraciju za svoj rad?
Svugde, ali bukvalno. Nekad satavim ideje iz gomile sitnih detalja koje sam pokupila na najrazličitijim mestima.
Da li imaš pomoć ili radiš sama?
Uglavnom radim sama, ali ako zaškripi mama je uvek rada da malo pripomogne. Ona ne živi u istom gradu, ali nas često posećuje. Naravno tu je i druga baka koja je velika pomoć i uvek je tu da priskoči u pomoć da pričuva malecku ili je pokupi iz obdaništa što mi takođe puno znači jer dobijam plus sate za rad.
Imaš li neku ekskluzivnu informaciju za čitatelje, primjerice neki proizvod koji je u planu izrade, a još uvijek nije došao na svjetlo dana?
S obzirom da sam imala zdravstvenih problema i još sam na oporavku, nisam stizala da se bavim novim proizvodima, ali imam ih nekoliko u planu od iduće godine. Za sad imam da saopštim da se polako vraćam na posao od idućeg meseca. Biće novogodišnjih akcija, popusta i naravno poklončića, pa pratite nam stranicu i družimo se uskoro dalje...
Imate li vi neko pitanje za Mariju? Upitajte ga ovdje u komentaru ili na Face stranici.
Do čitanja,
Illy
Nema komentara:
Objavi komentar